Udruženje kardiologa Srbije (UKS), pre svega u ime struke, se obraća lekarima Srbije povodom informacija o kancerogenom efektu hidrohlorotijazida u srpskim medijima sa sledećom informacijom:
Ne postoji lek koji ne ispoljava pored terapijskog efeka i neželjene reakcije (NR), koje se javljaju kod malog broja bolesnika, koji su izloženi leku. Najveći broj NR se otkriva tokom preregistracionih kliničkih studija, ali se učestalost i ozbiljnost NR prati tokom svog vremena primene lekova u praksi. Sva prikupljena neželjena dejstva lekova prati služba za farmakovigilansu nacionalne Agencije za lekove (ALIMS), evropske agencije za lekove (EMA), američke (FDA) i svake druge zemlje. Sve nove informacije o NR na lekove, Agencija za lekove je dužna da prosledi zdravstvenim stručnjacima zemlje, kao i zainteresovanim farmaceutskim kompanijama koje proizvode taj lek. Farmaceutske kompanije su dužne odmah nakon takve informacije da u sažetak o karakteristikama leka unese nove podatke o neželjenoj reakciji, učestalosti i mogućim posledicama po zdravlje bolesnika. Ovakve informacije redovno cirkulišu između nacionalnih agencija za lekove i nisu nikakav izuzetak. Omogućuju smanjenje rizika tokom primene lekova, u cilju zaštite zdravlja bolesnika i nikako nisu namenjene opštoj javnosti.
Informacije u medijima o kancerogenosti hidrohlorotijazida su očigledan neprofesionalan način informisanja javnosti, prezentovane ishitreno i bez konsultacija sa odgovornim državnim instutucijama, a posledice takvog informisanja mogu biti višestruko štetne. Na prvom mestu izazivanje neprimerene pažnje (čak panike) zbog poluinformisanja i nestručnog informisanja i prekid uzimanja terapije sa štetnim posledicama po zdravlje ljudi.
Hidrohlorotijazid je lek koji se u medicini široko primenjuje već više od 50 godina. Lek se preporučuje u svim vodičima za lečenje hipertenzije (računajuči i najnovije Evropskog kardiološkog društva (ESC) iz 2018. godine, i Američkih kardioloških društava (ACC/AHA), efikasan je, redukuje komplikacije hipertenzije (smanjuje učestalost srčane insuficijencije, moždanog udara) i dobro se podnosi. 2017. godine objavljeni su rezultati danskog registra (objavljenih aprila meseca u Journal of the American Academy of Dermatology), o praćenju neželjenih reakcija kardioloških lekova i njihova povezanost sa ne-melanomskim karcinomom kože (bazocelularni - BCC i skvamo-celularni karcinom - SCC). Pokazano je da kumulativne doze hidrohlorotijazida (50 000 do 200 000 mg) povećavaju rizik od pojave ne-melanomskog karcinoma kože. Rizik je povećan srazmerno ukupnoj konzumiranoj dozi leka od 1,54 za BCC do 7,38 za SCC. Mehanizam dejstva u nastanku ovog neželjenog dejstva nije poznat, moguće je da je posledica fototoksičnosti hidrohlrotijazida i za sada je predmet proučavanja.
U svakom slučaju ne radi se o leku koji je karcinogen, već lek koji može posle više od 10 godina uzimanja biti povezan sa pojavom ne-melanonskih karcinoma kože u specifičnom podneblju i populaciji pacijenata koja imaju povećan rizik (Danska gde je vršena analiza). Bez obzira što uzročno-posledična veza nije dokazana, farmaceutske kompanije su u obavezi da u sažetak karakteristika leka dodaju i ove nove informacije.
Iz ovoga proizilaze sledeća uputsva za bolesnike:
1. Kod svih bolesnika koji su već imali karcinom kože razmotriti nastavak terapije hidrohlorotijazidom i zameniti ga drugim lekom iz grupe diuretika koji nema ovakve NR (indapamid).
2. Bolesnike koji uzimaju hidrohlorotijazid informisati o novom riziku i uputiti ih da prijave svaku novu promenu na koži i dođu zbog toga na pregled lekaru.
3. Sumnjive lezije na koži treba pregledati i po potrebi uraditi biopsiju takve lezije.
4. Bolesnike treba posavetovati da vremenski ograniče izloženost kože UV zračenju i izbegavaju izlaganje kože kada je visok UV indeks.
5. Bolesnici ne treba sami da odlučuju o prekidu terapije.
Klinički farmakolog
Dr sci. Med. Branka Terzić,
u ime Udruženja kardiologa Srbije
