*Prenosimo tekstove iz knjige „Evropski kuvar“ za koji je Udruženje kardiologa Srbije dobilo dozvolu za prevođenje i objavljivanje na sajtu UKS uksrb.rs kao podršku akciji „European heart for children“
U ovoj knjizi se nalazi dosta recepata pogodnih za ljude koji pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili holesterola. Nadamo se da će vam oni poslužiti kao inspiracija za zdraviju ishranu.
Međutim, želimo i da vas ohrabrimo da nastavite da jedete omiljena jela, bez rizika po zdravlje, jednostavno malo menjajući sastojke.
To podrazumeva bolje razumevanje onoga od čega se razne namirnice sastoje.
Pačetina
Ovo meso sadrži mnogo masti (slično jagnjetini). Zasićene masti su koncentrisane u kožici, tako da je najbolje ne jesti je. Nezasićene masti se nalaze u crvenom mesu.
Pivo
Pivo je staro piće koje potiče još iz vremena Egipta. Koristilo se kao podsticaj da robovi rade više, a takođe su mu pridavane medicinske karakteristike. Tada je imalo drugačiji ukus, jer se fermentisalo s medom.
Pivo sadrži vodu, grupu B vitamina, šećere, amino kiseline, organske soli, tanine itd. Ima manji sadržaj alkohola od vina, ali ljudi često zaboravljaju da takođe može da bude štetno. Najbolja temperatura na kojoj bi trebalo da se servira zavisi od njegovog procenta alkohola: piva s manjim procentom je najbolje servirati hladne (oko 60C), dok su ona s višim procentom najbolja na sobnoj temperaturi. Pena na pivu je prirodni proizvod i štiti ga od oksidacije. Lager izgleda povećava HDL i snižava LDL holesterol, ali umereno konzumiranje je glavna poruka. Oni koji pate od gojaznosti i gastrointestinalnih zapaljenja bi trebalo da ga izbegavaju, dok bi oni s dijabetesom trebalo da se najpre konsultuju s lekarom.
Puter
Puter je naročito popularan u severnoj Evropi. Pravi se od krema i može da se kupi sa i bez soli. 200 g putera sadrži 12,2 g vode, 0,3 g proteina, 87 g lipida, 0,4 g glucida i 230 mg holesterola. Ima visok sadržaj stearinske kiseline, koja je blisko povezana s nizom kardiovaskularnih bolesti. Puter moraju potpuno da izbegavaju oni koji pate od hiperholesterolemije, arteroskleroze i kardiocirkulatornih bolesti. Upotreba nemasnih i putera s malo holesterola mora veoma pažljivo da se meri.
Piletina
Piletina, zečetina i ćuretina imaju malo masti i bogate su proteinima. Piletina može da označava različite vrste istog mesa u zavisnosti od starosti: mlado pile staro 3-4 meseci koje teži oko 600 g, pile staro oko 6 meseci koje teži oko 1,5 kg. Petlić je muško pile staro oko 6 meseci. Petao je mužjak star preko dve godine i previše je žilav za kuvanje. Kokoška je odrasla ženka koja nosi jaja. Njeno meso je masno i čvrsto i idealno za pravljenje bujona. Tu je i kastrirani petao koji je težak oko 2,5 kg i veoma je mastan, ali ima nežno meso s delikatnim ukusom. Tovljeni pilići, koji imaju jedva prostora za kretanje tokom svog kratkog života, sadrže mnogo vode i masti. Njihovo meso ima malo mišićnog tkiva i zato je mlitavo. Slobodni pilići s druge strane imaju dobro razvijene mišiće i zato sadrže manje masti i vode. Pilići moraju da se očerupaju pre pripreme.
Pečurke
Nemaju puno ugljenih hidrata, ali su bogate proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralnim solima. Nutritivne i kalorijske vrednosti se veoma razlikuju između svežih, sušenih i konzerviranih pečurki - iako uglavnom sve imaju malo kalorija. Šitaki pečurke se koriste u japanskoj kuhinji u supama i sosevima (dostupne u biljnim i organskim radnjama) i smatra se da pomažu u usklađivanju imunog sistema s potrebama tela.
Praziluk
Pripada istoj porodici s belim i crnim lukom i održavaju niskim nivo holesterola ako se redovno konzumiraju.
Paprika
Paprika je mađarska reč koja se odnosi na spektar slatkih paprika. Kada se očiste detaljno spolja i iznutra, osuše se, a zatim isitne u prah. Ovaj prah se često koristi u tradicionalnim istočnjačkim jelima i drugim oblicima pripreme hrane kako bi se oživela tzv. „romska“ jela. U gulašima i drugim mesnim paprikašima paprika je najvažniji sastojak. Papriku nikad ne bi trebalo pripremati samostalno; najbolje je koristiti je u kombinaciji s lukom i sjajan je dodatak braon mesu i umaku. Podstiče gastričnu sekreciju i može da izazove gorući osećaj u stomaku.
Paškanat
Paškanat se gaji u poslednjih barem 2000 godina. Sastoji se od veoma ukusnog žuto/beličastog korena. Ima istu čvrstoću kao šargarepa i bogatiji je ugljeno hidratima i proteinima, ali ima manje vitamina.
Pirinač
Kao testenina, beli pirinač sadrži manje vitamina, minerala i vlakana nego integralne vrste. Pirinač ima visok glikemijski indeks. Preporučujemo Basmati, integralni ili delimično skuvan pirinač.
Paradajz
Bogat likopenom i antioksidantima, paradajz je važan u borbi protiv starenja ćelija. Takođe ima važnu ulogu u prevenciji srčanih bolesti i raka (naročito prostate). Sadrži beta karoten, kalijum, vitamine C i E i ima diuretska i laksativna svojstva, naročito kad sazri. Paradajz je najbolje jesti s malo masti ili ulja, jer to olakšava apsorpciju likopena. Paradajz može da se jede svež svakog dana (oko 300 g) ili kao čist sos (oko 4-5 kašika dnevno).
Povrće
Kao voće i žitarice, povrće je važan izvor vlakana - koja pomažu da se zadovolji apetit. Bogato je vitaminima, antioksidantim svojstvima, mineralnim solima i vodom. Spanać, mahune i crvene paprike takođe sadrže beta karoten. Povrće sadrži i ugljene hidrate, ali njegov visok sadržaj vlakana osigurava nizak glikemijski indeks (GI), ako se koristi s drugom hranom koja je bogata ugljenim hidratima kao što su testenine i pirinač. Povrće je najbolje jesti sirovo ili bareno, a kupovina svežeg ili smrznutog je bolja od kupovine konzerviranog. Povrće je važan sastojak glavnih jela, punjenja i priloga.
Pogledajte originalni članak
