*Prenosimo tekstove iz knjige „Evropski kuvar“ za koji je Udruženje kardiologa Srbije dobilo dozvolu za prevođenje i objavljivanje na sajtu UKS uksrb.rs kao podršku akciji „European heart for children“
U ovoj knjizi se nalazi dosta recepata pogodnih za ljude koji pate od dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili holesterola. Nadamo se da će vam oni poslužiti kao inspiracija za zdraviju ishranu.
Međutim, želimo i da vas ohrabrimo da nastavite da jedete omiljena jela, bez rizika po zdravlje, jednostavno malo menjajući sastojke.
To podrazumeva bolje razumevanje onoga od čega se razne namirnice sastoje.
Soda bikarbona
Tradicionalno se kašičica sode bikarbone u vodi koristi da se omekšaju leblebija i pasulj. Međutim, ne preporučujemo to, jer uništava vitamine.
Sirevi
Sir je dobar izvor kalcijuma (i drugih minerala poput fosfora) i, tokom prvih 30 godina života, omogućava gustini kostiju da dostigne svoj najviši genetsko programirani nivo. Takođe sprečava osteoporozu kasnije u životu. Međutim, potrebna je oprezno ga koristiti, jer su sirevi generalno bogati zasićenim mastima, holesterolom i solju. Ne preporučuju se ljudima s hipertenzijom. Tvrdi sirevi sadrže dosta kalcijuma, vitamina B2, B12 i proteina. Parmezan može da podmiri dnevne potrebe kalcijuma ženama tokom trudnoće i dojenja. Samo 50 g jednako je više od 50% preporučenog dnevnog unosa. Uopšteno, preporučena količina je 2-3 kašike rendanog sira na glavnim jelima, povrću i sosevima. Alternativno, možete da ga jedete kao glavno jelo, uz veliku porciju svežeg povrća, 2-3 puta nedeljno. Važno je da budete svesni da nemasni sirevi sadrže mnogo zasićenih masti.
Suvo voće
Ovim podrazumevamo voće koje je osušeno na suncu, u rerni, na promaji ili jednostavno koje se prirodno osušilo. Suvo voće ima veći sadržaj šećera i energije, koji je dobilo u procesu sušenja. Nije preporučljivo za ljude koji pate od dijabetesa, gojaznosti, kardioloških smetnji i gastrointestinalnih bolesti.
Skuša
Ovo je jedna od onih riba koje bi generalno trebalo da jedemo češće. Osim što sadrži Omega 3, bogata je vitaminima B, E i D koji pomažu jačanju kostiju i sprečavaju oštećenje koronarnih arterija.
Senf
Postoje dve vrste senfa: crni i beli. Koriste se u pravljenju sličnih začina, s tim što je crna varijanta ljuća. Mnoge vrste senfa, s različitim aromama, su dostupne u prodavnicama. U Engleskoj možete da kupite senf u prahu koji se pravi od semena belog senfa pomešanim sa kurkumom, koja mu daje zlatnu boju. U Francuskoj, prave pastu od senfa pre svega od mešavine crnih i belih semenki pomešanih s belim vinom, sirćetom i vinskim sokom. U Italiji postoje dve standardne vrste senfa - slatki i ljuti. Postoji više od 20 vrsti senfa, s različitim ukusima, kao što je paprika, limun, čili papričice, biber, luk i nana. Senf podstiče izlučivanje gastričnih sokova i nije preporučljiv za one s gastrointestinalnim problemima.
Suhomesnati proizvodi
Sadrže mnogo zasićenih masti i kalijuma i imaju srednji glikemijski indekst (GI).
So
Oni koji imaju dijabetes i hipertenziju bi trebalo da izbegavaju so (hiperholesterolemija i hipertenzija su eksplozivna kombinacija za koronarne arterije). Dnevni unos kalcijuma ne bi trebalo da prelazi 2 g. Nažalost, svi ga konzumiramo bar dva puta toliko zbog velike količine natrijuma u skoro svim pakovanim proizvodima. Zbog toga, svako bi trebalo da pokuša da smanji količinu soli u svojoj ishrani. Mimo opasnosti po zdravlje, takođe maskira pravi ukus hrane, zato probajte da kao zamenu koristite aromatično bilje, limunov sok ili sirće.
Svinjetina
Svinjetina sadrži malo više masti od govedine, ali je bogata vitaminom B, cinkom i selenom.
Soja
Soja je veoma bogata proteinima, a jedini negativni faktor je nizak sadržaj metionina. Međutim, ova amino kiselina se nalazi u obilju u žitaricama (hleb, testenina i sl.) tako da ako soju konzumirate uz njih dobićete iste pogodnosti kao od proteina koji se nalaze u mesu, mleku i jajima. Masne kiseline u sojinim zrnima su uglavnom nezasićene i veoma nestabilne na visokim temperaturama; zato nisu pogodne za kuvanje. Sadržaj ugljenih hidrata je takođe visok (33,4%), bez sadržaja glutena. Soja ima veliku količinu „plemenitih“ mineralnih soli poput kalcijuma, gvožđa i magnezijuma (skoro sve se gube tokom pripreme), da ne pominjemo vitamine. Kao i druge mahunarke (leblebija, pasulj itd.) soja smanjuje holesterolemiju i igra značajnu ulogu protiv nastupanja arterioksleroze. Soju mogu da jedu svi.
Semenke(suncokretove, susam, mak i bundevine)
Ove semenke su bogate mineralima, proteinima, vlaknima, polinezasićenim mastima, antioksidantima i vitaminom E. Iako imaju mnogo kalorija, mogu da se konzumiraju umereno.
Spanać
Spanać sadrži visok nivo proteina i gvožđa. Najčešće je korišćen sastojak u mnogim jelima (skuvan u malo vode ili jednostavno dodat u glavno jelo) ili može da se jede sirov. Može da se začini uljem i sirćetom. Takođe je sjajnog ukusa u sosu koji se pravi s ringlicama, peršunom, tanko sečenim kaparom i limunovim sokom.
Sabljarka
Ovo je velika morska riba koja može da poraste do 4 metara u dužinu i više od 300 kg u težinu. Njeno meso roze boje je veoma skupo, jer se veoma ceni i veoma je hranljivo. S obzirom na veličinu ove ribe, prodaje se u šnitama. Meso je čvrsto i, s obzirom da nema naročito slan ukus, postoji mnogo načina pripreme. Najviše cenjen je stomak, tj. centralni deo stomaka koji je ružičast, mekan i mastan, dok su najžilaviji delovi leđa i peraje.
Sirće
Sirće se koristi za dodavanje arome presnom i kuvanom povrću. Može da se koristi i kao prirodni konzervans za kišeljenje povrća ili mariniranje mesa i ribe. Sirće podstiče izlučivanje želudačnih sokova. Nije preporučljivo za ljude koji pate od perhlorhidrije, gastritisa, čireva, kolitisa i cistitisa. Balzamiko sirće ili sirće koje se pravi od crvenog/belog vina i meda, može da se umereno koristi kao začin.
Pogledajte originalni članak
