DIJETA I SMERNICE ZA „ZDRAV“ ORGANIZAM

*Prenosimo tekstove iz knjige „Evropski kuvar“ za koji je Udruženje kardiologa Srbije dobilo dozvolu za prevođenje i objavljivanje na sajtu UKS uksrb.rs kao podršku akciji „European heart for children“

Dijeta je ključni element opšte dobrobiti organizma i o tome upravo govori knjiga "Evropski kuvar"(European cookbook). Ovde je navedeno nekoliko skorijih smernica koje potvrđuju da je zdrava i izbalansirana dijeta važna za svakog.

Pravila su:

• Ne preskačite obroke. To nije dobar način za smanjenje broja kalorija koje unosimo. Ako ne jedete dovoljno danas, ješćete više sutra ili prekosutra. Mali češći obroci su bolje rešenje, jer izazivaju manje oscilacija nivoa insulina, pomažu u sprečavanju pospanosti nakon obroka i takođe znače manje nadutosti.
• Doručak je osnovni obrok. Njegovo preskakanje ili nekonzumiranje hrane u periodu dužem od 12 sati izaziva zamor i telo sagoreva manje kalorija.
• Kako biste liniju držali pod kontrolom, potrebno je da uskladite unos tečnosti i kalorija s fizičkom aktivnošću.
• Jedite voće i povrće bogato vlaknima, kao i žitarice i proizvode od brašna od punog zrna.
• Jedite pet porcija voća i povrća na dan.
• Oko polovine žitarica koje jedete svakog dana treba da bude od celog zrna.
• Drastično smanjite unos zasićenih masti i masnih kiselina i umesto toga jedite manje masno meso, živinu, divljač i nemasne mlečne proizvode.
• Unos zasićenih masti životinjskog porekla(puter) bi trebalo da zamenite mononezasićenim (poput maslinovog ulja) i polinezasićenih masti (ulje semena i nekih riba).
• Pijte i jedite proizvode koji sadrže malo šećera.
• Pažljivo čitajte etikete na prehrambenim proizvodima da biste videli šta sadrže. Ograničite unos proizvoda koji sadrže ulja i masti kao glavne sastojke i izbegavajte proizvode koji ne preciziraju koja je vrsta biljnog ulja upotrebljena, jer mogu da budu puna zasićenih ulja. Takođe proverite količinu i tip sećera i soli.
• Izbegavajte sušeno voće i unapred spremljene dezerte.
• Konzumirajte manje od 2 g soli na dan, uključujući onu u gotovim proizvodima.
• Ograničite unos alkohola na jednu čašu crvenog vina po danu za žene i dve za muškarce.
• Redovno se bavite fizičkom aktivnošću - ne manje od 30 minuta dnevno za odrasle i 60 minuta za decu.
• Ostavite pušenje. Štetno je za celo telo, ne samo za srce.
• Ne odlazite u krevet barem dva sata posle večere. Telu treba vremena da svari sve što smo pojeli. Ako ne poštujete ovo pravilo sve kalorije će da se natalože u jetri kao glikogen, a zatim pretvore u masti. Odlazak u krevet punog stomaka takođe povećava rizik od problema s varenjem, vraćanje želudačne kiseline i osećaj žarenja u stomaku.
• Jedite polako i nikad stojeći. Ako jedete na brzinu enzimi iz pljuvačke i želudačni sokovi mogu da zaustave pravilno funkcionisanje mišića iz organa za varenje i onda je lako da se proguta vazduh.

Izvorni članak možete da pogledate ovde